Уредба REACH
Шта је REACH (Уредба (ЕЗ) 1907/2006)?
REACH (Уредба (ЕЗ) бр. 1907/2006) је уредба Европске уније која има за циљ заштиту људског здравља и животне средине од ризика које представљају хемикалије. Ступила је на снагу 1. јуна 2007. године и примењује се на све хемикалије – не само оне које се користе у индустрији, већ и на оне у производима за свакодневну употребу као што су средства за чишћење, боје или лепкови. Из тог разлога, REACH има утицај на широк спектар предузећа широм Европске уније.
Уредба REACH се примењује на:
произвођач и увозник хемикалија
дистрибутери и даљи корисници
компаније ван хемијске индустрије које користе супстанце или смеше
Кључни елементи REACH-а
1. Регистрација
Свака компанија која производи или увози хемијску супстанцу у количинама већим од 1 тоне годишње мора је регистровати код Европске агенције за хемикалије (ECHA). Регистрација обухвата:
- идентификацију супстанце,
- њена својства и употребу,
- процену ризика и мере за њихову контролу.
Први корак је подношење упита, након чега следи припрема такозваног регистрационог досијеа. Оба се припремају помоћу софтверског алата IUCLID и шаљу путем система REACH-IT. Досије се може поднети појединачно или заједно са другим компанијама. Примењује се принцип „једна супстанца, једна регистрација“, што значи да сви субјекти морају поднети регистрацију заједно.
Регистрација се примењује на супстанце саме по себи, на супстанце садржане у смешама, а у одређеним случајевима и на супстанце у производима (нпр. у производима). Изузећа од регистрације се примењују, на пример, на лекове, храну или радиоактивне супстанце.
2. Евалуација и одобравање супстанци
Оцена
Циљ евалуације је да се провери да ли постоје довољне информације о супстанци за њену безбедну употребу. Спроводи се на два нивоа:
Евалуација документације
спроводи агенција ECHA, која процењује потпуност података, проверава њихов квалитет и потпуност.
Процена супстанце
спроводе појединачне државе чланице и процењује супстанце за које су утврђене специфичне забринутости – нпр. канцерогеност, репродуктивна токсичност или постојаност у животној средини.
Процес евалуације у три фазе:
- 1. Процена – прикупљање и анализа доступних података о супстанци.
- 2. Одлука – ECHA може захтевати додатне информације ако су недовољне.
- 3. Праћење – одлука може захтевати од подносиоца захтева да достави или прибави додатне податке.
Ако евалуација открије озбиљне ризике, супстанца може бити ограничена или подложна ауторизацији. На овај начин, REACH настоји да постепено смањи присуство најопаснијих супстанци на европском тржишту.
Овлашћење
Супстанце које изазивају велику забринутост (нпр. канцерогене или перзистентне супстанце) подлежу посебним захтевима за одобравање. Циљ је контролисати њихову употребу и, где је то технички и економски изводљиво, постепено их заменити безбеднијим алтернативама.
Ограничења
Неке супстанце могу бити потпуно забрањене или употребљиве само под одређеним условима – обично због опасности по здравље или животну средину.
Ограничење се може применити не само на саму супстанцу, већ и на супстанцу садржану у смеши или у производу. Сва тренутно важећа ограничења наведена су у Анексу XVII REACH уредбе. Листа ограничења се континуирано ажурира.
Процес ограничавања обухвата:
- предлог – подноси било која држава чланица или ECHA,
- досије – садржи идентификацију супстанце, опис предложеног ограничења и образложење и припремљен је у складу са Анексом XV REACH уредбе
- јавне консултације – коментари свих заинтересованих страна
- процена од стране RAC и SEAC,
- одлука Комисије и ажурирање Анекса XVII REACH уредбе
Када је ограничење одобрено, оно постаје обавезујуће за све актере у ланцу снабдевања – од произвођача, увозника, дистрибутера, даљих корисника и трговаца на мало.
Обавезе компанија
Уредба REACH ставља одговорност за безбедно управљање хемикалијама на саме компаније. Оне морају да обезбеде да су супстанце које стављају на тржиште или користе правилно процењене у погледу ризика и да се безбедно користе.
У пракси, оне могу играти следеће улоге:
Произвођач
је компанија која производи хемијску супстанцу било за сопствену употребу или је испоручује трећим лицима.
Увозник
купује хемијске супстанце или смеше из земаља ван ЕУ/ЕЕА и ставља их на тржиште ЕУ.
Следећи корисник
користи хемијске супстанце или смеше у производњи, преради или као део својих пословних активности.
Ентитет ван ЕУ
нема обавезе које директно произилазе из REACH-а. Увозник који ставља супстанце или смеше на царинско подручје Уније одговоран је за усклађеност са уредбом.
Безбедносни лист (SDS) у складу са REACH уредбом
Безбедносни лист (БЛС) је кључни комуникациони алат у ланцу снабдевања. Према REACH уредби, он служи за преношење информација о ризицима хемијских супстанци и смеша и како се са њима безбедно рукује.
Свака компанија која ставља на тржиште супстанце класификоване као опасне, или супстанце које испуњавају одређене критеријуме (нпр. PBT, vPvB, супстанце које подлежу овлашћењу), мора да достави безбедносни лист уз своје производе.
Формат и садржај безбедносног листа су прецизно наведени у Анексу II REACH уредбе. Формат Анекса II је последњи пут ажуриран Уредбом Комисије (ЕУ) 2020/878, која је обавезујућа од 1. јануара 2023. године и примењује се на све новоиздате и ажуриране безбедносне листове.
Безбедносни лист мора бити пружен бесплатно, на језику земље одредишта и у актуелној верзији – ажурирање је обавезно кад год се промене информације или формални захтеви.
Овај текст је само у информативне сврхе и не замењује важеће законске прописе.
Рeсурси
© 2025 SBLCore